Географски положај, природни услови, а нарочито историјске прилике, одлучујуће су утицали на културно-просветна питања у баранском крају. Најближа световна школа на овом простору из времена када барански крај није имао школу, била је школа у Пећарској, општина Бијело Поље. Ова школа коју су похађали и неки Барани отворена је 1898. године. Министарство иностраних дела Србије плаћало је учитеља у Пећарској и све учитеље у Полимљу. Новац је достављан царинарници на Јавору. Плате учитељима у Полимљу доносио је, кријући од Турака, Бошко Недић, кириџија с Јавора.
После Другог светског рата барански крај је карактерисало тешко сиромаштво. Са доста вероватноће може се рећи да је постојала готово тотална неписменост становништва. Министарство просвете Краљевине СХС 1923. године дало је одобрење да се отвори школа на Барама. Почела је да ради у згради турске управе на Заклопачи 1924. године, а на том месту је 1925. године подигнута школа брвнара са једном учионицом.
У Трешњевици 1938. године саграђена је школа од тврдог материјала (камена) са две учионице и станом за учитеља. Настава у новој школској години изводиће се 1929/30. и наредних година. До престанка рада школе због ратних прилика, радили су учитељи: Милија Поповић из Пећарске, Ика Вујошевић из Котара и Марта Делигуска и Владе Бубања из Затона код Бијелог Поља.
- године Министарство просвете решењем број 56650/33 дало је одобрење за отварање школе у Врбници која је почела са радом у кући Рада Шебека и у њој је одржавана настава до 1941. године. Од почетка до престанка рада, у овој школи је радила учитељица Нела Злашило из Дубровника. Школске 1928/29. године као прво женско дете на подручју Бара које је уписало школу, у први разред уписана је Маслак (Коста) Мирјана из Црвска. Прва девојчица муслиманске националности која је уписана у школу била је Црновршанин (Атифа) Џева која је први разред уписала 1931/32. године.
Број књига у ђачкој збирци 1927/28. године износио је 40.
Школе на Барама и Врбници прекинуле су рад почетком априла 1941. године.
После Другог светског рата, у марту-априлу 1945. године, отворене су школе на Барама, у Захумску, Црвску и Крајиновићима.
Све школе на баранском подручју почеле су са радом у врло тешким просторним и материјалним условима. Школска зграда на Барама је током рата била потпуно демолирана. Поправљена је једна учионица. У Захумску је настава извођена у кући Марка Тимотијевића. У Крајиновићима настава је почела у једној зидини током рата спаљене куће Новице Словића. На зидове је постављена кровна конструкција и била је покривена сламом. У Црвску настава је извођена у кући Величка Радевића, а похађала су је деца из Гошева и Црвска. Све четири школе биле су самосталне и у њима је све до 1. септембра 1959. године радио само по један учитељ.
Први учитељи били су: на Барама Љубица Поповић из бјелопољске Бистрице, у Крајиновићима Рафаило Вучковић из Гоња, у Захумску Добромир Вучковић из Тријебина и у Црвску Љубиша Костић из Београда.
Октобра 1950. године почела је са радом ђачка кухиња.
Уместо у Захумску, рад врбничке школе се од 1. септембра наставља у кући Рада Шебека у Врбници, а у пролеће 1947. године прелази на Ланишта, пошто су мештани направили нову школску зграду са две учионице и станом за учитеља.
Школа у Крајиновићима 1946. године из зидине код Словића сели се у кућу Видосава Аничића, а следеће школске године настава ће се поново изводити код Словића у брвнари коју су грађани подигли и биће школа све до почетка 1965/66. године када је завршена нова школска зграда са четири учионице и два стана за учитеље.
Школа у Црвску друге школске године по отварању наставља са радом у кући Душана Маслака до 1959. године када настава почиње да се изводи у новој школској згради са три учионице и станом за учитеља. Народни одбор општине Сјеница на својој седници одржаној 31. јула 1962. године доноси одлуку и решење о оснивању Основне школе „29. новембар“ у Барама. Седиште школе је у Барама са три издвојена одељења у Врбници, Црвску и Крајиновићима.
Настава у школској 1969/70. години, од 8. децембра 1969. године извођена је у новој школској згради на Барама са седам учионица, радионицом, библиотеком, читаоницом, збирком наставних средстава, друштвеном просторијом, два кабинета, наставничком канцеларијом, канцеларијама, холовима, тоалетима за ученике и наставно особље и подрумом у укупној корисној површини од 1 063, 97 квадратних метара. После распада СФРЈ-е, на захтев радника школе, Министарство просвете Републике Србије доноси одлуку о промени назива школе у „Свети Сава“ 27. јануара 1998. године.
На Савиндан 2024. године у Основној школи „Свети Сава“ прослављена је стогодишњица постојања школства у баранском крају.
Скорашњи коментари